11. септембар 2013.

Сјени терористе Принципа

На реду је Гаврило.
О стогодишњици почетка великог рата између свјетских империја ће се причати наредних годину и више дана. Што се Срба тиче, њихове херојске побједе ће се обиљежити 'нако, реда ради, да се подијеле одликовања, испале плотуни и упуте испразне популистичке поруке. Осим ако се не трефи нека изборна кампања у љето или јесен сљедеће године, што би створило прилику за епохално пресипање из шупљег у празно, коју српско колонијално намјесништво ни за живу главу не би пропустило.
 
Али битан је Гаврило. Цер и Колубара ће сами пасти кад се од Гаврила учини што се чини.
А чини се, према новим тумачима европске историје крвавог двадесетог вијека, терористом и несојем.
 
Гаврило Принцип је био, као што Срби знају, момак из Босанског Грахова које уби окупаторског цара из слободољубивих побуда. Сматрао је себе југословенским, а не српским, националистом, што му се, као клинцу, а и као историјској личности несвакидашњих димензија, мора опростити. Био је и истурени кажипрст Црне руке, те је и то свјетло које из једног угла мора обасјати сваку расправу о Гаврилу. Југословени двају Југославија славише Гаврила као хероја, осветника, мученика за југословенску вјеру, симбол уједињења итд. Он је углавном био клинац који је имао петљу да са групом истомишљеника, такође клинаца, удари на царство, ни не схватајући цјелокупан политички контекст. Паралеле ради, да живи и дејствује данас, београдски Б92 и Блиц би клинца те енергије и тако насилних склоности сврстали у хулигане.
 
Овако, историја се ових дана ревидира тако да Србин Гаврило испадне терориста, јер то је потребни, погодни и лако сварљиви оперативни израз у овом вијеку доминације искеженог једноумља које не прашта.
 
Има Срба који данас пишу о Гаврилу као о искомплексираној будали која је започела рат у којем ће од свих учесника најгоре проћи баш његов српски народ. Наравно да је био будала у једном смислу; побогу, имао је само 20 година. (Данас има Срба газе пету деценију живота на родитељском хљебу.) Имао је и нешто Наполеоновог комплекса, што га је, наравно, чинило изузетно опасним човјеком. Био је будала што је повјеровао у југословенску обману, али повјеровали су и бољи и старији од њега, јер је то некако било у духу времена, тако да, са овог становишта, није конструктивно кривити га. Поређења ради, можемо рећи да је био мања будала од принц-регента, уколико спадамо међу оне који сматрају да је Александар само био наивчина.
 
За Нијемце Гаврило јесте био терориста по најјаснијој дефиницији тадашњој. Убио им је цара и трудну царицу док су обилазили своју војску у својој покрајини. Иако његови меци нису изазвали рат, били су први пуцњи у том рату који је дунуо у свијећу аустроугарском самртнику. Црно-жутој монархији је рат против Србије био посљедња шанса за преживљавање, а и вјесник смрти у исто вријеме. Гаврило је ту послужио само као окидач. (Утолико више и буни улога српске тајне полиције, те се питању за кога су Апис и Танкосић стварно радили не може одољети.)
 
Могу Нијемци да мисле шта год хоће и ревидирају колико воле, али они су изгубили рат, а ми смо га добили, заједно са Гаврилом као симболом. Зар не? Не. Из пар разлога, од којих нећу улазити у онај о упитности српске побједе у рату.
 
Историју пишу побједници и намећу је губитницима да би им збунили и деморалисали долазеће нараштаје. Сто година касније, побједници су опет Нијемци, и пружа им се прилика да на ред ставе и Гаврила и да објасне Европи која им се прострла пред ноге како је она све погрешно схватила и како је историјски спор између европских сила које данас чине Европску унију данас најлакше гурнути под тепих тако што ће се окривити терориста који их је позавађао.  И посредно, они који су стајали иза њега. Бар га је тако најлакше дјеци објаснити. Не би Нијемци никад кренули у рат да им Срби не убише једног од царева, тј. пријестолонасљедника Светог римског царства, посредством којег су суверено владали Европом од деветог до двадесетог вијека, и које опет подигоше и назваше га Европска унија.
 
Гаврило је био терориста, и самим тим, Црна рука, дубоко умрежена у органе власти Краљевине Србије, је била терористичка организација, као и држава која је иза ње стајала. Том логиком, рата не би ни било да Краљевина Србија није имала империјалистичке намјере према Аустроугарској, која је, како је у германској Европи познато, донијела цивилизацију и ред у варварске и хајдучке, каљаве српске гудуре. Аустроугарска је била доносилац развоја српским вукојебинама и у такву су прилику Срби испалили метак. На такав пут су се попишали. Нијемци просто нису имали избора него да се бране од великосрпске агресије, на својој Дрини, са својим Словенцем пред својом војском Чеха и Хрвата...
 
Сарказам на страну...
 
Ревизија историје није лоша сама по себи, али увијек има политичку димензију. Или истина од неистине није могла доћи у доминантну позицију, па јој је измијењена политичка клима створила нови простор, или је силе чијој политичкој амбицији одговара ревизија нису досад могле извести, а сад могу. Двадесети вијек је био вијек највеће амбиције њемачких елита и њихових највећих пораза. Њемачке племићке породице су доминирале хришћанском Европом од Карла Великог до Гаврила Принципа, отприлике. Оквирно говорећи, то је једанаест вијекова. Само један непун вијек своје историје њемачке елите не доминирају Европом и то усљед обрачуна унутар њих самих, те појаве Совјетског Савеза, глобалне идеолошке и економске силе која је темељно, али привремено, пореметила односе на капиталистичком Западу. Нови образац је конструисан, и унутар њега, њемачке елите не само да постижу нову доминацију, него имају императив и да ''очисте'' историју двадесетог вијека од себе као злочиначког и разарајућег чиниоца. Иако сила бога не моли, и иако сила не мора никога убиједити да има право да влада и да буде сила, зарад националног морала саме њемачке нације, идеолози нове њемачке доминације Европом морају санирати ожиљке које су порази Кајзера и Фирера нанијели националној психи. Фиреровски, подизањем морала извикујући квалитете више расе, то у двадесет и првом вијеку више није препоручљиво, нити је то разумљиво омлитављеном карактеру европског грађанина, али је упирање прстом у неког другог и тумачење историје у складу с мотивом нарицања над својом судбином итекако у духу данашњег времена и популистичких идеологија двадесет првог вијека.
 
Отуд и упирање прстом у Гаврила.
 
Ако је Гаврило терориста, не могу бити Нијемци криви за рат против земље која се језиком Стејт Департмента мора назвати спонзором тероризма. Ако је Башар ал-Асад побио дјецу хемијским оружјем, не могу Американци бити криви ако га раскомадају бранећи слободу и демократију. Кад узмемо у обзир то да је Србија колонија чије Министарство просвјете се ефективно не бави ни важнијим стварима од Гаврила и надвојводе, неће нити проблема да се у најскоријем року Гаврило и у српским школама почне третирати као терориста који је нанио зло и Аустроугарској и Србији, иначе пријатељским земљама и комшијама, а не као родољуб који је убио окупаторског владара.
 
Када се оваква слика установи и устали, онда из ње логично слиједи да је Гаврило терористичким чином прекинуо један позитиван процес који је водио Србе путем мира, развоја и модернизације, а који је сасвим природно наставити данас. А наставиће га ново Свето римско царство, Европска унија, и свако ко се томе успротиви биће поистовјећен са Гаврилом, терористом, и распет.

12 коментара:

Zdravko је рекао...

Sto sam duze cito to sam se sve vise i viso pito sta hocete sa ovom sarkasticnom zavrzlamom da kazete a onda sam naiso na ovo i shvatio da u opste nista ne razumete o onom o cemu ocigledno dovoljno znadete.

Само један непун вијек своје историје њемачке елите не доминирају Европом и то усљед обрачуна унутар њих самих, те појаве Совјетског Савеза, глобалне идеолошке и економске силе која је темељно, али привремено, пореметила односе на капиталистичком Западу.

Sovjetski savez je kapitalisticki projekat a ne ...

Srbo је рекао...

Пројекат Совјетски Савез има неколико прилично различитих фаза, има узроке настанка и услове опстанка, који се често прилично разликују. Моја опаска у тексту се односи на чињеницу да је постојање Совјетског Савеза као идеолошког магнета, организационе базе и економске контратеже Западу уздрмало односе између дотада оштро подијељених класа у западњачком капитализму.
Али волио бих чути и објашњење тезе да је СССР био капиталистички пројекат.

Zdravko је рекао...

Valjda ste svesni da je takodje i Crna Ruka bila kapitalisticki projekat? Ako niste onda vam ne vredi ovo gledati a sa ovakvim matrijalima mozete napuniti vagon.

http://www.youtube.com/watch?v=Be8TixZ-a-c

Amerikanci ne ratuju svetom vec su i oni zrtve kapitalista koji ratuju svetom od kada postoje.

Zdravko је рекао...

Nazalost na engleskom je ali i ovaj povezuje zemlje istocnog bloka sa zeljom drzanja Pravoslavlja pod sovjetskom kontrolom.

http://www.youtube.com/watch?v=-zO_8lH4lwk

Inace, ako pretrazis youtube za "bolshevik wall street" nacices masu matrijala.

Srbo је рекао...

Зашто би капитализам сам по себи био супротстављен православљу? Да сте рекли да је СССР био пројекат Ватикана или неких сличних идеолошко-вјерских структура, па и да разумијем. Али капитализам и православље нису супротстављени. Ако јесу, који економски поредак је онда природан православљу?Српски устанци су били својеврсне буржоаске револуције против османског феудализма.
Не кажем да није било структура које су потпомогле грађанску и бољшевичку револуцију 1917. а које су имале у циљу слабљење православља, али како се јача капитализам тиме што успоставиш комунистичку империју и држиш је у животу 70 година, за вријеме којих западни капитализам доживљава жесток застој у развоју и за вријеме којих долази до највеће егалитарности у односу капиталистичких социоекономских класа на Западу? Никад обични Американци нису и неће боље живјети него у вријеме Совјетског Савеза, док је капиталистичка елита морала мало и да подијели страхујући од револуције која је 1930-тих година, у вријеме Трећег периода и Велике депресије, била у зачетку.

Zdravko је рекао...

Slazem se sa idejom da pravoslavlju nije prirodniji socializam od kapitalizma vec sam samo hteo da kazem sta taj sheik kaze a ni on nije to reko u tom smislu vec u smislu njegovog tumacenja cinjenica.

Ja licno mislim da je makar u blagom smislu komunizam bio kapitalistima nesto kao sto su Tito bili Sovjetima i Dodik Amerima - projekti koji su se kroz vreme oteli potpunoj kontroli.

Nego, da se mi vratimo vasem clanku pa da vas upitam - sta ste hteli sa njim sustinski da kazete?

Istorijske interpretacije nisu lake kao sto bi trebalo da bude lako to vase objasnjenje ovog vaseg clanka a cim mi ga objasnite onda cu i ja vama da kazem sta ja licno mislim o mom komsiji Gavrilu.

Srbo је рекао...

Ја и не вјерујем да се револуције тог обима дешавају саме од себе и без утицаја неких споља који планирају нешто за себе. Али је незахвално тако једноставно окарактерисати СССР као капиталистички пројекат, јер је управо СССР озбиљно запријетио капитализму, не само у Западној Европи, него и у Америци.

Мој текст се тиче историјског тренутка у којем се Нијемцима пружа прилика да спинујући историјске догађаје пребаце одговорност за своја недјела на споредне историјске околности и дејства. С друге стране, покушавам то да ставим у перспективу њемачког владања Европом вијековима, гдје је 20. вијек само кратки прекид те доминације и гдје је дошло вријеме да они исперу те ситне непријатности које се зову Кајзер и Хитлер из своје историје, правдајући их. Ако је крив Гаврило терориста, не могу бити криви Пруси и Аустријанци који су само одговорили на ватру. А мислим да неће много воде Дунавом протећи прије него што се и Хитлер покуша амнестирати, јер је Хитлер био директан одговор на понижење које је Њемачка доживјела 1919. без ратног пораза (јер Њемачка није изгубила рат, него је капитулирала усљед социјалистичке револуције).

Zdravko је рекао...

Ali stvarno nije fer kako zavrzlamski (citaj "zamrseno") pises o samom Gavrilu. Da je ovo na engleskom i da ovo neko neupucen cita, sta bi citajuci tvoj clanak oni shvatili o Gavrilu i da li bi u ospte shvatili da je on sporedno pitanje i da clanak nije o njemu?

Zdravko је рекао...

Vidite Srbo,

Vase pisanje u ovom slucaju je kao kad crkveni hor svesteniku peva crkvene pesmice. On ih vec zna. Sarkazam u vasem pisanju ce potpuno da shvati mala manjina ljudi koji potpuno razumiju te istorijske dogadjaje. Nazalost, neupucena vecina ce sve to da shvati totalno bukvalno. Ti im pomazes da umesto agresora vide zrtvu a umesto zrtve da vide agresoa. A Gavrila Principa ce i te kako da vide kao teroristu.

Ako to niste namerno uradili onda vas najiskrenije molim da mi objasnite sta je bio vas cilj?

Srbo је рекао...

Да опет будем мало саркастичан: Срби већ свакако све знају, и ништа им се не треба ни говорити ни писати, ни озбиљно ни саркастично. И све најбоље разумију и доносе најправилније закључке и одлуке. И нестају ус кладу с тим.
Само један дио текста је садржавао сарказам. Остали упућују на то како Срби треба да сагледавају потезе непријатеља и историјски контекст унутар којег непријатељи намећу схватање да је Принцип био терориста. То што Срби знају да Принцип није био терориста окачи мачку о реп. Знали су и 1995. да у Сребреници није било геноцида, па се опет предсједник извињава на кољенима, и неко ће и у српске уџбенике то ускоро уметнути као истину. Треба да буде јасно ко покушава да Принципа направи терористом, зашто, и колико је јак у односу на нас. Стратегија одбране се гради према намјери, снази и упорности непријатеља, а ако не познајеш један од ова три елемента, можеш добити понеку битку, али рат нећеш сигурно, јер се ниси спремио, што говори да ти и није баш стало да га добијеш.
Срби могу да се боре против тога да Принцип испадне терориста, али само ако знају ко им то, како и зашто смјешта. А наметање лажи је историјска истина немјерљивих димензија.
Е, сад, има више начина да се Србима предоче неке суштине, и сарказам је једна од њих, често ефикасна. А сагледавање ствари из више углова наоружава, јер се њиме спознаје и како размишља непријатељ. Ако само знамо шта ми мислимо, е то се тек качи мачку о реп.
Ако послије овог текста неки Срби виде Гаврила као терористу, то су вјероватно Срби који не би разумјели ни да им се нешто нацрта.

Zdravko је рекао...

Sarkazam u ovom clanku je ocigledan samo onima koji vec znadu ili makar misle da znadu istinu. Za sve ostale stvarate za Srbe stetnu propagandu i misinformaciju. Namerno ili ne, nije mi vise ni bitno.

Srbo је рекао...

Који и какви то Срби не знају истину да је Гаврило убио Фердинанда у Сарајеву и коме треба цртати да је то учинио из родољубивих побуда? Ако таквих има, нисам ја од те струке која њима може помоћи.
И шта је у мом тексту конкретно дезинформација и штетна пропаганда?